Американизација као вирус међу Србима / Сузана Милошевић | 28. април 2015. 08:46 | Коментара: 16. - Шта нам је донео Холивуд и како су "девојачке вечери", Дан заљубљених и "бејби шауер" постали део наших модерних обичаја? У жељи да живимо као на великом платну, изгубили смо сопствени идентитет
У једној од многобројних београдских кафана, будућа млада са велом на глави прославља девојачко вече са другарицама обученим у исте мајице, уз традиционалне америчке “капкејкове” (колаче). И као што бива у филмовима, уместо стрипера скидају до појаса конобара, расположеног или примораног да удовољи групи припитих жена...
Ово је само један од многих примера американизације у Србији. А има их много. Тако се и у Србији све чешће дешава да млада своје другарице-деверуше облачи у исте хаљине, а да јој младожења на венчању скине подвезицу са ноге. Баш као у холивудским филмовима, млада и код нас за срећу носи нешто плаво, нешто ново и нешто позајмљено. Фама око Дана заубељених је већ годинама присутна у Србији, а у последње време будуће маме организују и такозвани „бејби шаурер“. У питању је седељка неколико недеља пред порођај, када јој пријатељи доносе поклоне...
„Мекдонализација“ је умешала прсте у српске обичаје, а њен утицај је видљив свуда, у партнерским, пријтељским и породичним односима. О томе шта смо добили, а шта изгубили преузимајући вредности западне културе, разговарали смо са психотерапеутом др Зораном Миливојевићем:
- Захваљујући филму и музици нарочито, генерације су биле заљубљене у Америку - каже др Миливојевић. - Жуделе су да и оне постану Американци, а ако не баш да оду у Америку, онда да бар личе на њих. И тако смо почели да опонашамо оно што смо видели у филмовима, облачење, фризуре, музику, али и начин живота.
ВЛАДА КРИЗА ИДЕНТИТЕТАКоје су наше вредности и како да их „одбранимо“?
- Наш проблем је криза идентитета - наводи Миливојевић. - Стари смо изгубили, а нови нисмо изградили. Дубоко смо подељено друштво, а једна од тих подела је на „модернисте“ и „традиционалисте“. Зато је веома тешко рећи које су то наше вредности, бар оне иза којих би већина стала. О тим стварима институције недовољљно брину, а под њима мислим на државу, цркву, Академију наука. Школа је извршилац, а не креатор вредносне политике, а медији то свакако неће чинити сами од себе, јер нуде оно што се гледа и слуша, а што углавном води смањењу културног нивоа.
Америчка масовна култура нам је понудила нове узоре. Поред филмске, ту је и модна машинерија, па је чак и у Србији постало популарно носити одећу која на себи има принт америчке заставе.
- Холивудизација је у суштини американизације. Људи су гледали лепе глумце, одлично расположене, у скупим аутомобилима и кућама, чије су се приче завршавале „хепиендом“. Холивуд нам је понудио све оно што бисмо хтели да имамо и будемо, „програмирао“ нам представу о идеалном животу. Генерације више нису желеле да личе на своје родитеље, већ на ликове јунаке филмова. Настало је време у којем је оно што је традиционално проглашено за назадно и застарело, а све што је долазило из холувдске машинерије се сматрало напредним. Зато се део младих и одрекао своје традиције - наводи Миливојевић.
Ипак, Холивуд своје снове није нудио само нама већ и остатку света. Његов успех наш саговорник приписује томе што се обраћао оном делу нас који зовемо „унутрашње дете“. А дете као дете, воли да ужива, да се добро осећа и да има оно што види код других малишана. То нам је Америка и понудила - идеју благостања и лепог живота.
- Медији имају највише утицаја на младе генерације. Они опонашају оно што су видели и сматрају да је добро да што више личе на своју генерацију у другим земљама. С друге стране, њихови родитељи у томе не виде неки велики проблем. Имате изреку: „код комшије је и трава зеленија“. Ако је он богатији, верујемо да живи квалитетније од нас, па се јавља се жеља да и ми тако живимо. Трик је у томе што комшија зна да га гледамо и што се претвара и представља у што лепшем светлу, јер ужива да нас импресионира, а затим и да нам нешто прода - наводи саговорник "Живота плус".
Нажалост, у Србији је многима драже туђе него своје и зато уводе разне новотарије. Као да сви постајемо попут Стеријине Феме. Чини се да тас на теразијама, када меримо шта добијамо, а шта губимо прихватањем западњачког начина живота, претеже на другу страну.
- Добијамо забаву, то да пред нашима изгледамо „модерније“ од њих, правимо се напреднијима. Оно што губимо је идентитет, наша колективна душа - напомиње Миливијевић.
Преузели смо моделе и вредности у свим областима живота, па тако сада трошимо више него што имамо, састајемо се у шопинг центрима, дивимо се онима који су лако дошли до неких пара. У средњој школи бежимо од скромне и невине девојке, од доброг ученика, свуда и у било које доба дана срећемо жене „скоцкане“ као да су изашле из „Ем-ти-ви“ спотова... Постали смо индивидуалисти и хедонисти, па бракове и везе често окончавамо брзоплето (баш као што смо у њих и ушли), окрећемо партнеру леђа чим нам нешто не одговара, тражимо савршенство које смо видели на филму.
- Сексуална револуција је донела слободе у сексу, али и склоност промискуитету. Последњих десетак година медији промовишу геј културу. Пропагирају се хедонизам и лаке дроге. Пријатељстава су постала мање важна, јер су људи данас већи индивидуалисти, а однос према животу је потрошачки. Поверовали смо да нам скупа и фирмирана роба може помоћи да будемо задовољни и срећни. Тек у последње време се ослобађамо ових заблуда - закључује Миливојевић.
НЕНАСИЛНО ОСВАЈАЊЕ
Американизација у наш живот није ушла насилно, већ је призвана да одговори на потребе које је код становништва развио нови начин индустријског живота, наглашавa социолог проф. Др Владимир Вулетић.
- Није америчка култура изменила наш национални идентитет, него смо ми, као и остали народи, остали без идентитета оног часа када су битно промењени услови живота. Већ после Другог светског рата више су се по начину живота разликовали људи исте нације који живе у граду и на селу, него људи различитих нација који живе у истим градским, односно индустријским условима. Глобализација и америчка филмска индсутрија само су се надовезали на ову појаву - објашњава Вулетић.
Он истиче да се кроз Холивуд пласирају и популаришу вредности различитих лобија који имају средстава да спонзоришу филмове – држава, ЦИА, војска, ЛГБТ...
...
Tako je. Ceo internet je prilagodjen anglosaksonskom podrucju I kulturi konkretno SAD-a. Google, sve ono sto se dogadja u glavi prosecnog Amerikanca, ukucas I izbacice ti. Nije to mala stvar. Ali u sustini, umereno koriscenje interneta moze da pomogne, radije nego potpuno da se prestane upotrebljavati internet. Koliko su se ljudi otudjili, tu je problem. Otudjenje ljudi I egoizam. Tu je osnova amerikanizacije. Jos kad pogledam kolika je razlika interneta kod nas 2005 recimo I danas. Ogromna.
Sva objašnjenja su tačna. Čomski je lepo rekao za zapadna društva da su tiranije, zato što imaš pravo na govor ali nemaš pravo na mišljenje. Najvažniji detalj je da propagandna mašinerija formira mišljenje, potražnju, nova tržišta za korporacije. Sve je to jedna velika mašinerija za proizvodnju potrošača. Kada im je uspelo u americi, kod kuće, onda su krenuli da izvoze sistem.
Pre nekoliko meseci u intervjuu sa g. Ljubomirom Simovićem čuh pametan komentar pa bih ga ovde, po sećanju, ponovio. " Dugačak je red žaba pred potkivačnicom". Izađite malo u običan srpski narod, to o čemu pišete ne postoji.
Правих Срба је мало остало. За то су криве све издајничке владе од 2000 године које су допустиле да кроз систем "образовања" млади губе српски национални идентит. Шта се све може постићи за шаку долара, то не може ни стотине атомских бомби.
Холивуд је манифестација емотивне празнине коју модеран човек исувише добро познаје. Толико добро да верује да другојачије не може бити. Суштински проблем човека је да не разуме самог себе. Стога му преостаје да верује "научњацима" и "лекарима" који имају спремна објашњења свега и који су преузели улогу коју су некада имали свештеници. Наместо страха од "греха" постоји жеља да се страсти удовољи. То је толико очита концепцијска грешка, а истовремено нема смисла расправљати. Ко разуме схватиће.
..пукли смо...
Ne mozemo reci da je amerikanizacija uzela maha samo kod nas, to je slucaj u celom svetu, problem je taj sto ostatak sveta nije odbacio svoje obicaje dok mi Srbi polako to radimo.
Такође, Уставни суд БиХ требало би да се у петак, 30. септембра, изјасни да ли је извршена његова ранија одлука, којом је утврдио да Закон о празницима РС, односно члан 3б није у складу са Уставом БиХ, изјавио је регистрар Уставног суда БиХ Звонко Мијан. У случају да закључи да одлука није извршена, појашњава, Уставни суд доноси посебно решење којим се то утврђује, односно да спорна одредба неће важити наредног дана од дана објаве те одлуке у „Службеном гласнику”.
.jpg)
