аватар

аватар. у хиндуизму инкарнација божанства у људској или животињској форми ради супростављања злу на свету.Обично се односи на десет појава Вишнуа, укључујући и инкарнацију Буде Гаутаме и Калкина (инкарнација која ће тек доћи). Ово учење појављује се у Багавадгити у речима бога Кришне Ајруну: " Кад дође до пада правичности и успона неправичности, тада се ја појављујем."

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика. А-Б - Београд: Политика:Народна књига, 2005. стр. 10


Све велики балкански научници пре 11 сати Од кад је Америка узела Балкан под своје - све државе су отишле у пропаст али сви балкански политичари глуме мученике и продају народу маглу о просперитету. Све државе су презадужене, јуримо Грчки рекорд. Ниво БДП из 1989. није достигла ни једна ex-YU. Натовили су се неки смешни "тајкуни" а цела економија на Балкану је неки Комерц без било какве озбиљне домаће производње. Пошто народ то увиђа, "американизација" и локални политичари морају да покрећу додатне свађе и разбуцавања. Верујем да ће грађани бити паметнији од интересних група -- јер они су сви исти већ деценијама и ништа им не фали. За Србију сам 100% сигуран. - коментар уз чланак: Презадужени, а на „Форбсовој” листи Све се слажем са овим Америма и баш их разумем да су забринути за мир у свету, али кад рецимо руски авион прође близу Велике Британије, то је атак на мир у свету, а када Руси отерају амерички шпијунски авион од границе са Русијом, опет су Руси криви? Ако ме нешто ужасно нервира, то је лицемерство, а Запад га има на претек - Socrat 10. септембар 2016. 14:18 #4206110 ЛеЗ 0007885 Лицемерство

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

уторак, 29. септембар 2015.

'Мајданпек' исплатио плате у злату!



ПОСЛОВОДСТВО индустрије прераде метала (ИПМ) Мајданпек обезбедило је око осам килограма златног накита којим су платили пет заосталих примања за 315 радника овог предузећа, у коме послују "Златара Мајданпек" и "Мегапласт". Радници су добили у замену за плате између 20 и 25 грама накита, који су одмах продали, а највећи део потрошили на плаћање нагомиланих комуналија.
- У златари радимо и муж и ја 32 године - казује Снежана Јовановић. - Ја сам добила 31 грам, а супруг 36,5 грама накита у замену за пет плата. Један део злата смо продали дилерима на црно по цени од 30 евра за грам, и тим новцем покрили нагомилане рачуне за струју, воду, грејање... Памтим времена када је Златара "Мајданпек" била светски позната фабрика. Сећам се када сам примила прву плату, одвела сам цело друштво на море, где смо провели месец дана и упркос огромном труду нисам успела да потрошим сав новац. Данас сам дошла у ситуацију да једва школујем децу.
Никола Поповић, председник Самосталног синдиката Златаре "Мајданпек", такође је узео плату у злату.
- Ја сам моје злато продао за 4.000 динара по граму и то дилерима девиза - каже Поповић. - Тим новцем покрио сам трошкове за комуналије, али и дугове које сам направио да бисмо моја породица и ја могли да преживимо.
Поповић каже да је ово био једини начин да 315 радника добије заостале зараде.
- У очекивању смо поступка приватизације, који ће се спроводити продајом имовине и преузимањем радника, тако да будући послодавац, уколико златара добије купца, није у обавези да радницима исплати заостале зараде.
ПРОПАДАЊЕПочетком 21. века у систему ИПМ радило је више од 2.000 радника, а производи златаре су се извозили у све земље света. Дошло је до два неуспела покушаја приватизације, након чега је 2006. године фирма уведена у поступак реструктурирања. Од некадашњег гиганта који је упошљавао велики број радника, у фирми је остало само њих 315, од чега се 47 радника пријавило за добровољно напуштање радног места уз отпремнину.
Пре добијања злата обављена је анкета међу радницима, а од 315 запослених само је један био против да се заостала примања регулишу на овај начин. Синдикат најављује и да ће повести преговоре око сличне исплате зарада за период од августа до приватизације фабрике.
- Почетком јула, на предлог репрезентативних синдиката, покушали смо да изнађемо могућност да исплатимо заостале зараде у периоду од марта до јула - каже Милица Јасенски, директор Златаре "Мајданпек". - Просечна плата у нашем предузећу је око 25.000 динара, а са синдикатима смо договорили да, будући да немамо новца, исплата буде у злату. Договорили смо се такође да цена грама злата буде 4.500 динара са ПДВ-ом и на тај начин смо за "зараде радника" издвојили око осам килограма златног накита од 22 карата.
Јасенски каже да је предузеће у реструктурирању од 2006. године и да 31. октобра престаје заштита која фирму штити од поверилаца.
Уколико се до тог периода не приватизујемо, 1. новембра, највероватније, фирма одлази у стечај - не крије разочарање директорка златаре.


'Мајданпек' исплатио плате у злату! | Економија | Novosti.rs

недеља, 27. септембар 2015.

Сада, јавно и без стида, појединачни и групни интерес побеђују сваки други

 - СВОЈИМ положајем, природним богатствима и лепотама, Србија је испред многих земаља у које се Срби исељавају. Оно што је њен проблем јесте што ми нисмо свесни потенцијала своје земље и што се не трудимо да отклонимо оно што је главни проблем и мана - одсуство реда, а то значи закона који важи за све. Као и дуготрајног уверења државних чиновника и свих из јавних сектора да народ постоји због њих, а не они због народа.Из засеока Драјић код Бајине Баште успео је да стигне до Аустралије, где је био наш амбасадор. У међувремену, бавио се разним пословима, био и министар вера, а већ неколико година је управник Андрићеве задужбине. Као писац огласио се још у ђачким данима и после тога објавио осамнаест песничких књига, четири романа, две збирке приповедака, три романа за младе, приче за децу...
* Шта вас је подстакло да се у зрелим годинама опробате у прози, и то веома успешно?
- Када песник осети потребу да о нечему каже нешто више од онога што му омогућава песничка форма, он се подухвата романа или приче да би исказао то што жели. Усудио бих се да кажем да је проза у једном тренутку неминован избор.
* У бројним песмама и књигама бавите се националном тематиком, али без претеривања и митоманије...
- Песник јесте јединка, али и члан заједнице у којој је рођен, а тиме је и национално биће. Од почетка сам веровао да песник, говорећи о своме времену, не може да не говори и о своме народу, о историји и свему ономе што је део њега и његовог света. Песник и када пева о праисторији, о антици или о Византији, говори делом и о своме времену и о себи. И када, из било ког интереса, или грантова који пристижу из незнаних извора, говори против свога народа, он говори о себи. Када служи туђем интересу, он је обичан војник који извршава налоге. Савест не мора увек бити сметња. Пошто је људски нагон самоодржања и стицања моћи јачи од много чега, лако се све да оправдати. Времена су “флексибилна”. Знамо да је гесло Енглеске, која је била највећа колонијална сила модерног доба, да нема вечитих пријатеља већ да постоје само интереси. Та логика помера у други план све друго: нацију, моралност, патриотизам, хуманост...
ПУТ У СВЕТ O СВОМ ТРОШКУКојим путем наша књижевност може да стигне у свет?
 У свет се стиже ако имате преведену књигу, најбоље на енглески језик, и ако се уреднику, односно издавачу она свиди. То је најсигурнији пут и моје књиге су углавном тим путем ишле. До сада имам објављене 23 књиге у Америци, Италији, Швајцарској, Немачкој, Румунији, Грчкој, Македонији, Турској, Русији, Индији, Кини, Аустралији. Све те књиге објављене су без икаквих подстицаја државе, првенствено што то издавачи књига нису тражили. Само сам се једном обратио Министарству културе, у време када га је водио СПО, за помоћ око плаћања пута на Варшавску песничку јесен, и био одбијен. Више се нисам обраћао и сам сам плаћао своја путовања.
*Живимо у чудном времену, у коме су границе између истине и лажи, правде и неправде, морала и неморала, све мање видљиве. То за последицу има да све постаје дозвољено?
- Уверен сам да ово све проистиче из онога што сам рекао - да је интерес наметнут да замени све идеале и вредности. Тада све то бива дозвољено, па и да се ревидира историја. Донедавно смо учили и веровали да победници пишу историју, сада се уверавамо да то, ништа мање успешно, раде и побеђени онда када господару (Америци) одговара. Они против којих је у два светска рата ратовала сада су њени вољни и невољни савезници, а они који су јој тада били савезници сада су непријатељи. Зато историја има да буде онаква каква садашњим интересима одговара. Сутра може бити сасвим друкчије. Нема трајних савезника, говоре Енглези. Да ли ће икада доћи тренутак када ће политика почети да се заснива и на интересу који не искључује и не супроставља већ и на уважавању и пријатељству... Зар мора да се и данас продужава прастара матрица ратова, пљачкања, доминације и потчињавања, отимања и експлоатације?
* Као економиста по струци, како гледате на наше економске (не)прилике?
- Ако ова влада настави у овом правцу, уверен сам да се стварају услови за излазак из зачараног круга корупције, пљачке и безнађа. Уз све то, мора се, али не стварањем мржње према другима, развијати самопоуздање нашег народа и вера у себе. Знамо колико су се трудили, и то још увек многи чине, да нас оставе без вере у себе, користећи разне методе и средства. Морамо знати да без вере у себе нема оптимизма ни енергије потребне да се иде напред. Нужно је зауставити кукњаву и жаљење због сиромаштва, уз пуне кафиће и кафане у свако доба дана и ноћи. Тога нема тамо где се наши исељавају. Тамо су дан и ноћ пуна места где се ради и ствара.
* Неколико година били сте секретар Републичке заједнице културе. Како видите нашу данашњу културну политику?
Био сам скоро осам година секретар те заједнице. Учињено је толико много да је немогуће све набројати. Ниједну одлуку нисам донео сам, већ надлежни органи. Тада се нису могла дати средства за снимање филмова који никад нису снимљени, а ни паре враћене. Нису исти годинама могли да путују по свету заступајући једну уметничку браншу. Тада није могла једна група писаца или других уметника бити годинама фаворизована од државе. Сада, јавно и без стида, појединачни и групни интерес побеђују сваки други.
КРИТИКА У ЋОРСОКАКУ
ШТА се догађа са нашом књижевном критиком, која се све чешће своди на плаћене рецензије?
ВЕЋ сам неколико пута говорио о ћорсокаку у којем се критика нашла, на штету себе и књижевности. Један од озбиљних проблема је и то што сада листови и часописи немају средстава да хоноришу те текстове. Ако то чини онај о чијој књизи се пише, онда се тешко може говорити о поузданости такве критике. Такође, не може се очекивати да то неко ради бесплатно. Ако ту додамо интересне групе, политичку и партијску солидарност, борбу против “национализма у српској књижевности” и друге методе онда би нам требало времена и простора да све тек поменемо.


    Идеале заменили лични интереси | Култура | Novosti.rs

    недеља, 20. септембар 2015.

    Пет јаких лобија ведри и облачи широм Србије

    ЛОБИРАЊЕ у Србији ће, после вишегодишњих најава, коначно бити регулисано законом! Како је за “Новости” потврђено у Министарству правде, одредбе о “наговарању” (превод речи лобирање) и легалном заступању интереса требало би да се нађу у нацрту измена Закона о Агенцији за борбу против корупције, чија је израда у току.
    - Министар правде је у марту ове године формирао радну групу за измене Закона о Агенцији за борбу против корупције - каже, за “Новости”, државни секретар Радомир Илић. - Чланови радне групе из редова Министарства правде предложили су да лобирање буде регулисано тим законом, као што је, рецимо, у Словенији регулисано законом о спречавању корупције. С тим што се не бисмо стриктно везивали за словеначки модел.
    Министарство је урадило упоредно-правну анализу лобирања у Европи, коју ће доставити радној групи, а очекује се да нацрт закона буде готов ове јесени.
    Србија је једна од ретких европских земаља која нема уређену ову област, иако у јавност с времена на време “процури” да је ова или она неформална група изборила доношење, измене или укидање одређених закона. Сведоци последњег таквог случаја били смо почетком лета када се министар просвете Срђан Вербић жалио на утицај појединих издавачких кућа на доношење закона о уџбеницима. Пропис је тада повучен из парламента, а издавачка кућа на коју је мислио осигурала је себи много школа за пласман овогодишњих књига за ђаке.
    Јавна је тајна да је код нас неформално лобирање најјаче у фармацеутској и дуванској индустрији, на већ поменутом тржишту уџбеника, а као посебно јак и често апострофиран помиње се увозниички лоби, али и лоби везан за трговину струјом и енергентима. Познаваоци прилика кажу да су све јачи лобисти и међу удружењима за заштиту животиња, ЛГБТ групама, као и еколошким удружењима. Сваки озбиљнији бизнисмен ангажује лобистичку кућу у земљи у којој хоће да развија посао или са којом тргује.
    По речима проф. Костадина Пушаре, који је учествовао у изради црногорског Закона о лобирању, ниједна компанија из Америке, Канаде, Аустралије или Француске неће да инвестира у нашој земљи ако прво не консултује лобисте.
    - Лобиста за њих процењује ризике улагања новца на наше тржиште. Али, он мора да да прецизне, тачне и непристрасне информације и зна се тачно колика је цена његове услуге - каже Пушара.
    У Америци сваки конгресмен може бити ангажован као лобиста. У Црној Гори, од доношења закона овом делатношћу баве се најугледније личности, које лобирају за своју државу у свету. На челу хрватскoг Друштва лобиста, које важи за најуспешније друштво када је у питању заступање интереса њихове земље, налази се Мате Гранић, бивши шеф хрватске дипломатије. Загреб је, рецимо, излобирао да средства која не потроше из ИПА фондова могу да пренесу у следећу буџетску годину.
    НЕ СМЕ ДА ПРЕВАГНЕ ПРИВАТНИ ИНТЕРЕСНеопходно је уредити област лобирања, без обзира у оквиру ког закона ће се то учинити и како, каже, за “Новости”, Татјана Бабић, директорка Агенције за борбу против корупције. - Циљ уређења јесте да се у процесу доношења закона омогући праћење тога ко лобира, кога лобира, на који начин, који приватни интерес промовише и да ли је он евентуално у супротности са јавним. Тако се спречава корупција и трговина утицајем, а законом би се уредило које тело ће пратити процес лобирања - каже Бабић.
    - У Европском парламенту свакодневно дефилује најмање 1.000 лобиста - каже проф. Пушара. - У Бриселу је регистровано 21.400, а у Вашингтону око 17.500. Амерички закон о лобирању стар је колико и њихова држава, а црногорски закон ЕУ је оценили као један од три најреформскија, уз законе о раду и о стечају. У Србији појам лобирања није схваћен на прави начин и колики је његов значај у борби против корупције.
    Тамо где је ова област законски регулисана нема договора “испод жита”, уз провизије од један до три одсто, па и више, и одливања новца на стране рачуне. Све је транспарентно - од списка лобиста, преко њихове цене, клијената, послова и баш због те транспарентности некоме у Србији је, каже Пушара, много стало да се ова област не регулише и да “лов у мутном” што дуже траје.
    По његовом мишљењу најбоље решење би било када би посебан закон био посвећен лобирању, као у Црној Гори. Ово је предлагало и српско Друштво лобиста, којем многи оспоравају легитимитет баш зато што су формирани пре него што је донет закон. Ипак, како кажу, они се већ четири године боре да се тај закон нађе пред посланицима, колико дуго њихова верзија стоји у фиокама Министарства трговине.
    Закон о лобирању или неки други сличан пропис требало би да уреди да утицај на доносиоце јавних одлука, дакле законодавну и извршну власт, буде транспарентан, по јасно утврђеним правилима и са јасним циљевима. Да се зна ко сме да се бави овим послом, а ко не, шта је неморално лобирање, ко је пријављен у струковну комору и ко има лиценцу. Лобисти обично у свету полажу заклетву, уредно пријављују своје послове, на њих плаћају порез, закључују легалне уговоре са клијентима.
    Добро европско решење било би да се бављење овом делатношћу забрани онима који су осуђивани за дела која их чине недостојним за тај посао, као и функционерима док су на функцији или неко време после тога. Циљеви лобиста не смеју да буду противни закону, да се користе претње и изнуда, да буду у корист само једне интересне групе, а на штету друштва.
    Тамо где престаје лобирање, почиње недозвољена трговина утицајем, која је код нас санкционисана као кривично дело.


    Пет јаких лобија ведри и облачи широм Србије | Друштво | Novosti.rs

    среда, 16. септембар 2015.

    "Пиши као што дотичеш живот"







    СА темом "Пиши као што дотичеш живот", у среду почињу традиционални 52. београдски међународни сусрети писаца у организацији Удружења књижевника Србије, које ове године слави 110 година постојања. 
    Једна од најзначајнијих и најтрајнијих књижевних манифестација на Балкану, која ће трајати до 21. септембра, окупиће ове године, по речима председника УКС Радомира Андрића, више од 30 писаца из 23 земље и један број домаћих књижевних угледника као и писце из расејања.
    Уобичајено окупљање у Француској 7 заказано је за 18 сати, а гости српских колега биће аутори Салим Бабулаоглу и Рафик Гашимов (Азербејџан), Људмила Клочко (Белорусија), Џевад Карахасан (Босна и Херцеговина), Атанас Звездинов (Бугарска), Џејмс Сатерленд (Велика Британија), Клеопатра Лимпери (Грчка), Ана Сантоликуидо и Захарије Гало (Италија), Игор Крајчев и Христо Петрески (Македонија)...
    Први "радни дан" Скупа (17. септембар) започиње полагањем венца на споменик Иви Андрићу у 10 сати, а свечано отварање уз обновљену "Добродошлицу Београда писцима света", одржаће се сат касније у Свечаној сали Скупштине града. Овом приликом ће уметнички директор Милован Витезовић упознати госте са овогодишњим темама Сусрета, садржајем и значајним годишњицама. Писци ће се подсетити на дело Јанка Веселиновића, једног од утемељивача српске књижевничке организације, поводом стогодишњице његове смрти, а обележиће се и 200. година од рођења Људовита Штура, словачког просветитеља, 100 година од смрти Милутина Ускоковића и 100 година од рођења Бранка Ћопића.
    Округли сто који ће се одржати у четвртак од 14 сати у просторијама УКС, биће посвећен Дантеу Алигијерију, а, у 18 сати, на програму је књижевно вече у Народном позоришту.
    У петак 18. септембра почињу гостовања учесника у културним центрима широм Србије.
    __________ из коментара: 
    Prudon 16. септембар 2015. 07:52 
    Samo me interesuje ko sačini parolu ,,Piši kao što dotičeš život" ! Eto i ja sam neki vajni pisac,al ne bi mi pala na pamet nikada ovakvo kreativna parola na pamet jer pišem kako sam proživeo punim plućima život,a površno ga dotakao!


    Београдски сусрети писаца | Култура | Novosti.rs

    уторак, 15. септембар 2015.

    До сада је, према тврдњама наше саговорнице, комплетно завршена кула 5 и постављене су међуспратне конструкције (5 спратова), а до краја месеца биће постављен кров. Припремљена је потпуно кула 4 и очекује се завршетак конзервације и постављање крова

    НЕДОВОЉНО активан и ефикасан извођач "Орнамент инвестинжењеринг", који је добио на тендеру да реализује пројекат реконструкције Голубачке тврђаве, максимално је користио недостатке пројектне документације и успорио радове. Објективна околност која доприноси успоравању радова јесте и саобраћај који у пуној фреквенцији пролази кроз тврђаву.
    Ово за "Новости" тврди др Искра Максимовић, директор Друштва "Тврђава Голубачки град д.о.о". Ово предузеће основала је држава Србија како би као инвеститор управљало радовима за које је ЕУ, преко Аустријске развојне агенције (АДА), издвојила 6,6 милиона евра. Пројекат је на конкурсу општине Голубац урадила архитекта Марија Јовин.
    Искра Максимовић ипак инсистира на томе да ,када се у медијима пише о обнови Голубачке тврђаве, највише пажње се посвећује реконструкцији и конзервацији саме Тврђаве, а неправедно се заборављају остала четири сегмента пројекта - изградња путне обилазнице и пробијање тунела, изградња визиторског центра, спољно уређење и инфраструктура и изградња обалоутврде.
    - Од почетка ове године на обилазници се ради нон-стоп у две смене, пробијено је 85 метара тунела, од 131 колико је дугачак. На пролеће ће бити окончани сви радови, а Тврђава ослобођена магистралног пута и саобраћаја. Тада би требало да буде завршен и визиторски центар - објашњава Максимовићева. - Пројекат изградње обалоутвреде, започет у јулу, који обухвата изградњу 400 метара дугог пристаништа, биће завршен пре рока и то крајем септембра или почетком октобра ове године.
    ХАМАМ, КЕЛТИ, РИМЉАНИ- ТОКОМ радова на пројекту спољњог уређења и инфраструктуре ископан је турски хамам изграђен 1458. године величине 350 метара квадратних - открива саговорница. - После комплетних археолошких ископавања предложено је да се уради реконструкција хамама наредне године. На локалитету иза хамама случајно су пронађени и остаци римске грађевине из 2. и 3. века наше ере, затим остаци келтске цивилизације као и предмети из 15, 16. и 17. века. Очекује се конзервација овог локалитета и примена мера заштите.
    Од почетка реализације реконструкција и конзервација саме тврђаве, која се, каже саговорница, одвија под будним оком Републичког завода за заштиту споменика, појављивали су се различити проблеми међу којима је непотпуна пројектна документација:
    - Пројекат је израђен без инжењерско-геолошких, конзерваторских, археолошких, геодетских истражних радова, који се по Закону о планирању и изградњи раде пре израде техничке документације. У главном пројекту недостаје графичка документација, није детаљно приказано постојеће стање, а није детаљно обрађено ни решење за реконструкцију. Нека од датих техничких решења су практично неизводљива, као у случају Палате. Због неурађених истражних радова на њеним зидовима и бедемима, пројектована решења нису усклађена са стварним стањем и неопходне су биле промене пројекта и налажење нових решења. Јер, током радова утврђено је да не постоји основа за темељни зид и да се мора наћи ново решење, што је и највећи изазов даље реализације, јер Палата обухвата трећину укупних радова.
    Директорка Максимовић додаје да је пројектом предвиђено да се после постављања скела на куле и бедеме почиње прво цртање садашњег стања грађевине, што раде архитекте РЗЗС, и да тек након тога Завод дефинише обим конзерваторскох радова:
    - Оваква структура послова утиче на темпо, а када током овог месеца буду постављене све неопходне скеле, то ће омогућити убрзавање конзерваторских радова.
    До сада је, према тврдњама наше саговорнице, комплетно завршена кула 5 и постављене су међуспратне конструкције (5 спратова), а до краја месеца биће постављен кров. Припремљена је потпуно кула 4 и очекује се завршетак конзервације и постављање крова:
    - На кули 9 су завршени сви радови на фасади и очекује се додатно решење Републичког завода, тако да ће и она бити потпуно готова овог месеца. Завршен је комплетно бедем 8-9 и део бедема 5-8 (колико је могуће због археолошких истраживања који ће бити тек урађена), обновљени су и урађени сви сачувани доњи зидови Палате (и новопронађени зид). Додатна документација очекује се за Палату, али и за све остале бедеме, амфитеатар, стазе, кантину.
    Према проценама Искре Максимовић, до 30. jуна 2016. највећи део радова на Тврђави биће завршен, a вероватно ће остати само изградња Палате као и завршетак куле 1 и куле 2, које ће се радити тек после потпуног измештања саобраћаја.


    Палата ипак пробија рок | Култура | Novosti.rs

    субота, 12. септембар 2015.

    Куле још без крова

    ЗА обнову тврђаве Голубац из 14. века до сада је потрошено 30 одсто новца који је обезбедила ЕУ, а урађено је свега три одсто радова! Осим тога, радови се не изводе у складу са пројектом, користи се забрањени цемент, фугују се средњовековне фасаде и потире се њихов оригинални историсјки изгед.
    На ово упозорава архитекта Марија Јовин, која је пројекат ревитализације тврђаве Голубачки град урадила на конкурсу општине Голубац (у оквиру ИПА прекограничне сарадње Србије и Румуније).
    - Од уговорених 1.760.301,87 евра, извођач "Орнамент инвестинжењеринг" из Београда је до јула добио 514.923,54, а нема ниједног завршеног објекта од укупно 25, нити завршене позиције од 370 предвиђених - наводи Јовинова.
    Став наше саговорнице је да према садашњем стању ствари посао никако неће бити завршен у априлу 2016, што је вишеструко штетно:
    УЗАЛУД ПИСАЛА ЉАЈИЋУБесповратна средства ЕУ од 6,6 милиона евра намењена су за комплетну ревитализацију Голубачке тврђаве (свих пет пројеката), а њима управља Аустријска развојна агенција (АДА). Радови су званично започети у септембру 2014, а свечаном отварању присуствовали су министар Расим Љајић и амбасадор ЕУ у Београду Мајкл Девенпорт. Да је ситуација на градилишту алармантна, Јовинова је недавно писмом упозорила управо Љајића, и још чека оговор.
    - Испашћемо неодговоран партнер према ЕУ и тешко да ће иједна наша тврђава после овога моћи да конкурише за њихове фондове, а уз то, после истека договореног рока, према уговору, завршетак радова пашће на терет буџета наше државе.
    Она подсећа да је читав пројекат обнове Голупца због захтевности која подразумева и измештање саобраћајнице, подељен на пет делова (пут и тунел, тврђава, визиторски центар, спољашње уређење са инфраструктуром, обалоутврда), а најгора ситуација је, сматра, на кључном објекту - тврђави из 14. века.
    - Извођач "Орнамент инвестинжењеринг", који је посао на тендеру (припремила га и спровела Аустријска развојна агенција) добио под неуобичајено поједностављеним условима и са понудом чак пола милиона мањом од пројектантске цене, неадекватно је опремљен и са недовољно стручне радне снаге. За разлику од извођача на осталим деловима, са којима је уговор склопљен по систему "кључ у руке", за тврђаву је уговорено плаћање "по јединици мере", односно по обављеном послу - наводи саговорница, која тврди и да се пројекат мењао и без њеног знања и сагласности.
    Извођач радова на Тврђави, упозорава Јовинова, од самог почетка налази разлоге за нерад и тражи измене пројекта и за то наводи временске услове, саобраћај кроз тврђаву и наводне недостатке у пројекту:
    - Према динамици радова, која је саставни део уговора, предвиђено је да они отпочну од највише куле док се не измести пут, а затим и свих осталих кула, зидова и других објеката у горњем делу тврђаве. На самом почетку радова извођач је то одбио и прекршио уговор - почео је радове у доњој зони тврђаве, поред асфалтног пута, јер не располаже техничком опремљеношћу да изводи радове у горњем делу.
    А, шта је урађено током последњих 12 месеци на девет голубачких кула од којих свака треба да добије и кров, као и да ли ће обнова бити готова до средине следеће године, колико траје уговор са ЕУ, безуспешно смо покушали да сазнамо од Искре Максимовић, директорке "Тврђаве Голубачки град".
    Ово предузеће су основали држава Србија и Општина Голубац, како би и после окончања радова оно управљало будућим туристичким комплексом. Одговоре нисмо добили до закључења овог броја, а обећано нам је да ће стићи у понедељак. Максимовићева тврди да поседује обиман извештај о радовима, али због презаузетости није успела да их сажме у облику који би био јасан најширој јавности.

    петак, 11. септембар 2015.

    Сиријски преводилац на (не)одређено време

    ВЕЋ данима остајем до касних вечерњих сати, како би својим земљацима помогао да се снађу приликом куповине карата према северу. И ја сам некада давно у Србију дошао из Сирије и не могу ни да замислим колико им је све ово тешко и напорно. Овако за "Новости" говори Габар Хатами, који однедавно ради на "Ластиној" аутобуској станици у Београду. Његово главно задужење је да мигрантима, који говоре само арапски, олакша сналажење и комуникацију.
    Овај необичан службеник није и једина новина домаћег превозника. На крову трафике, која се налази на улазу у "Ластину" станицу, окачена је табла исписана на арапском језику: "Овде можете купити карте за Кањижу и Суботицу". Слични натписи на арапском у Београду више никог не изненађују. Има их на многим угоститељским и услужним објектима, па је тако и ово превозничко предузеће решило да олакша сналажење све већем броју миграната приликом куповине карата.
    Док разговарамо са Хатамијем, аутобус пристиже на перон, а група људи ужурбано устаје и прилази огради. Гледају у своје карте, па у таблу на стаклу возила. И док покушавају да утврде да ли је дошло време за укрцавање, Габар им прилази и на савршеном арапском објашњава у који аутобус треба да уђу. Ова група још није ни отишла, а већ му прилазе неки нови земљаци. Времена за предах готово и да нема.
    НЕРВОЗАГабар је врло често сведок и неких непријатних ситуација. Дешавало се, како каже, да су мигранти нервозни јер више нема карата за аутобус, па почну да се међусобну расправљају и гурају.
    - Увек им објасним како немају разлога за бригу, ред вожње се поштује, и уколико нису успели да уђу моћи ће да крену следећим аутобусом. Међутим, то некада иде тешко јер се међу њима увек нађу и људи незгодне нарави - каже Габар.
    - Многи се распитују око ситуације у Мађарској - објашњава Хатами. 
    - Боје се онога што их чека тамо, питају зашто се тако понашају према њима. Покушавам да их смирим колико могу, али одговор на то питање не могу да има дам.
    Сви већ знају да њему могу да се обрате уколико им је потребно неко објашњење, па разноразна питања "пљуште" током целог дана. Преводи им Габар натписе на локалима, упућује где могу да купе храну и одећу, говори колико је цена карте за Кањижу или Суботицу.
    - Ништа ми није тешко, битно ми је да свима помогнем. Они су често нервозни, уморни и веома цене када им неко изађе у сусрет - прича Хатами. - Иако ми је радно време од осам до два, скоро свакога дана остајем до вечерњих сати.
    Познаје, како каже, скоро све арапске дијалекте, и иако их није употребљавао годинама, ни реч није заборавио. Из Сирије је дошао пре више од две деценије, овде је завршио Рударски факултет, оженио се и остао. За његову пожртвованост, запослени у "Ласти" имају само речи хвале.
    - Много је добар, свима хоће да помогне. Ма, само што их не носи на рукама до аутобуса - шале се колеге.
    А он само скромно одмахује руком. Каже да се људима који су кренули у потрагу за неким бољим животом мора помоћи. Нови аутобус за Суботицу стигао је на перон, а Габару поново прилази група миграната са картама у рукама. Наставља стрпљиво да одговара на питања. И тако свакога дана.


    Сиријски преводилац на (не)одређено време | Репортаже | Novosti.rs