аватар

аватар. у хиндуизму инкарнација божанства у људској или животињској форми ради супростављања злу на свету.Обично се односи на десет појава Вишнуа, укључујући и инкарнацију Буде Гаутаме и Калкина (инкарнација која ће тек доћи). Ово учење појављује се у Багавадгити у речима бога Кришне Ајруну: " Кад дође до пада правичности и успона неправичности, тада се ја појављујем."

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика. А-Б - Београд: Политика:Народна књига, 2005. стр. 10


Све велики балкански научници пре 11 сати Од кад је Америка узела Балкан под своје - све државе су отишле у пропаст али сви балкански политичари глуме мученике и продају народу маглу о просперитету. Све државе су презадужене, јуримо Грчки рекорд. Ниво БДП из 1989. није достигла ни једна ex-YU. Натовили су се неки смешни "тајкуни" а цела економија на Балкану је неки Комерц без било какве озбиљне домаће производње. Пошто народ то увиђа, "американизација" и локални политичари морају да покрећу додатне свађе и разбуцавања. Верујем да ће грађани бити паметнији од интересних група -- јер они су сви исти већ деценијама и ништа им не фали. За Србију сам 100% сигуран. - коментар уз чланак: Презадужени, а на „Форбсовој” листи Све се слажем са овим Америма и баш их разумем да су забринути за мир у свету, али кад рецимо руски авион прође близу Велике Британије, то је атак на мир у свету, а када Руси отерају амерички шпијунски авион од границе са Русијом, опет су Руси криви? Ако ме нешто ужасно нервира, то је лицемерство, а Запад га има на претек - Socrat 10. септембар 2016. 14:18 #4206110 ЛеЗ 0007885 Лицемерство

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

петак, 30. јануар 2015.

Есхаезија - најбоља држава / Светислав Стефановић



Есхаезија - најбоља држава
Република, 27. 03. 1921.

(Мало шале, мало збиље, посвећено Г. Најглаватом Обзнанићу)

                Полиција Драшковић-Прибићевићева забранила је Републику, између осталих превратничких идеја, једног пута и због тога што смо у једном чланку рекли да ми верујемо у једну бољу државу, у једну бољу Југославију! И, заиста, као рђав ђак кад добије пацке од учитеља те се наједанпут опамети, јер је познато да се по старој опробаној педагошкој методи батинама утерује памет у главу, тако смо и ми, добивши од полиције по рукама, дошли до боље памети и увиђамо своју погрешку. Погрешили смо, заиста, што смо рекли да верујемо у једну бољу државу, и то још у једну бољу Југославију!
                Чудимо се сада како смо смели рећи нарочито ово последње! Прво, ми смо издевали име нашој држави, којој је право име Есхаезија, а издевање имена је кажњиво. Друго, Југославија је забрањено и опасно име. Пашић је то име забранио једном поверљивом наредбом још на Солунском фронту. Тада је то име забрањено било јер је било опасно по наше односе са нашом великом и херојском (забрањено је смејати се!) савезницом Италијом! Италија није трпела то име јер је оно подсећало на ослобођење Хрвата и Словенаца испод аустријског јарма, које је Италија желела да намакне у свој јарам. Сад је, пак, исти, главом и брадом, исти Пашић, забранио и уништио то име јер се оно показало опасно по државно и народно јединство. И сасвим је у праву! Јер кад је име Југославија могло учинити толико много, врло много да се сруши и распадне Аустрија; заиста Пашић, као далековиди политичар (греше који тврде да је он слеп и да се врти само око својих ћошкова!) сасвим је у праву што се боји да то име може бити опасно и за Есхаезију која је пљунута Аустрија! Зато се то опасно име Југославије мора једном уништити у интересу државног јединства. То су увидели, најзад, и они једини политичари есхаески који једино и искључиво знају како се прави државно јединство, а који се сви налазе у једној странци, Демократској, која за јединство све жртвује - све до последње тачке програма, и до последње мрве образа.
                Зато је с Југославијом свршено. И највећи и најевропскији, шта више сасвим ваневропски, београдски државни лист, који се с поносом и хероизмом једног дезертера назива "Балкан", имао је пуно право кад је узвикнуо: Браво, Пашићу! Доле Југославија! Ми на то одушевљено балканско клицање имамо само да узвикнемо: живела - покојна Аустрија, т. ј. опростите овај лапсус калами - Есхаезија. Толико што се тиче тог опасног имена које је, као мора, давило забринуте груди есхаеских патриота, нарочито оних који су негда били аустријски конфиденти а сада су се, својим патриотским хероизмом, прославили у батињању и кундачењу есхаеских грађана, те се иначе зову још и батинаши, сабљаши и сличним именима која припадају људима божјим промислом предодређеним да утерују другима памет у главу.
                Не мање смо погрешили што смо рекли да верујемо у једну бољу државу од Есхаезије. По оној француској изреци: боље је непријатељ доброг!, кад ми верујемо и желимо једну бољу државу, онда ми управо желимо Есхаезији непријатеља. А то је, просто, издајство земље, и зато само још мало па бисмо били жигосани као издајници земље, који стојимо у вези с њеним непријатељем. Но не само то. Него смо ми учинили и један чин раван злочину када смо макар само и помислили да може бити за наш народ боље државе од Есхаезије. Јер шта би било од Есхаезије када би њени грађани почели желети једну бољу државу од Есхаезије! То би просто довело до пропасти и распада Есхаезије. Тако је и с те стране угрожено државно јединство за које је Пашић готов жртвовати и своју браду, а демократе све сем министарских фотеља! Према томе и ми сад увиђамо да се боља држава од Есхаезије не сме желети.
                А и не треба, јер је Есхаезија најбоља држава. И то у сваком погледу. Тако, на пр., док су у другим неким државама потребни закони, Есхаезија је у том погледу кудикамо измакла испред свију: у њој нису потребни никакви закони, у њој се влада и живи без закона; читави редови грађанства могу да егзистирају чак и ван закона. Закони су се показали не само као излишни него и као штетни, и стога их треба не само изиграти него и погазити. Ту велику државну тековину показује Есхаезија целом свету за пример. Даље, има држава у којима је за живот грађана потребна слобода. Међутим, Есхаезија показује да је слобода не само излишна но и штетна за живот грађана. Зато је она у Есхаезији сасвим укинута, а људи ипак сасвим лепо живе: једу, пију, спавају и чине све што је за живот потребно и од чега се живи. Даље, у другим државама осећа се потреба чак и за моралом - у приватном и јавном животу. У Есхаезији се, напротив, показује да је и то једна не само излишна но и веома штетна ствар са којом се у животу, како приватном тако и јавном, не може скоро ништа постићи. Зато је и та штетна ствар укинута, и задржана је само у једној познатој есхаеској речи: морално, у значењу оно што се мора. Зато есхаески грађани необично воле оно што је у том смислу морално, и раде оно што је исто тако морално. У том погледу предњаче и служе за пример есхаески министри који се, у свему свом раду, руководе оним што се у смислу мора, морално; што је за њих, било од стране какве невине беле руке или беле браде или не знам кога, морално да учине.
                Ето, тако смо и ми једном увидели своје погрешке, те нам не остаје ништа друго него да, по савету најумнијег листа Балкана, жалимо за Југославијом (наше јој сузе не помогоше!), и да се дивимо Есхаезији, најбољој држави у и ван Европе, особито ван Европе, држави у којој нема ни закона, ни слободе, ни морала! И у којој све бива што је морално, у смислу што се мора, а у знаку беле руке и беле браде. Једино још што по мало смета, и у чему Есхаезија личи на друге државе, то је скупоћа. Но и у овом правцу Есхаезија предњачи; у њој је најскупље оно што је и у другом свету најскупље, а то су људи, људске савести. Баш ових дана купљено је за четврт милијарде динара нешто око два туцета људи, дакле много пута скупље од просечне цене човека која је израчуната на 20 000 дин. Кажу да је при овој куповини цена једног човека дошла скоро на десет милиона динара. То је досад светски рекорд, и он припада Есхаезији! Браво! У свему прва и најбоља Есхаезија!
      = извор: СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА: Одабрани политички списи 1899-1943 / Светислав Стефановић. Избор и предговор Предраг Пузић. - Нови Сад:  копно, 2006, стр. 57-58