аватар

аватар. у хиндуизму инкарнација божанства у људској или животињској форми ради супростављања злу на свету.Обично се односи на десет појава Вишнуа, укључујући и инкарнацију Буде Гаутаме и Калкина (инкарнација која ће тек доћи). Ово учење појављује се у Багавадгити у речима бога Кришне Ајруну: " Кад дође до пада правичности и успона неправичности, тада се ја појављујем."

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика. А-Б - Београд: Политика:Народна књига, 2005. стр. 10


Све велики балкански научници пре 11 сати Од кад је Америка узела Балкан под своје - све државе су отишле у пропаст али сви балкански политичари глуме мученике и продају народу маглу о просперитету. Све државе су презадужене, јуримо Грчки рекорд. Ниво БДП из 1989. није достигла ни једна ex-YU. Натовили су се неки смешни "тајкуни" а цела економија на Балкану је неки Комерц без било какве озбиљне домаће производње. Пошто народ то увиђа, "американизација" и локални политичари морају да покрећу додатне свађе и разбуцавања. Верујем да ће грађани бити паметнији од интересних група -- јер они су сви исти већ деценијама и ништа им не фали. За Србију сам 100% сигуран. - коментар уз чланак: Презадужени, а на „Форбсовој” листи Све се слажем са овим Америма и баш их разумем да су забринути за мир у свету, али кад рецимо руски авион прође близу Велике Британије, то је атак на мир у свету, а када Руси отерају амерички шпијунски авион од границе са Русијом, опет су Руси криви? Ако ме нешто ужасно нервира, то је лицемерство, а Запад га има на претек - Socrat 10. септембар 2016. 14:18 #4206110 ЛеЗ 0007885 Лицемерство

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

петак, 16. октобар 2015.

ЗАБОРАВ ЈЕ ПОГУБАН, ПОГОТОВУ ВЕШТАЧКИ, ШПЕКУЛАНТСКИ

Тодор Куљић

Заслужени заборав

Није ли шокантни 5. октобар и нас увео у капитализам нових катастрофа, упркос томе што је тога дана срушен један штетни режим?
Сваке године све више бледи сећање на 5. октобар, а догађај који се збио тог дана 2000. године јесте све слабији симболички капитал у политици. Напредњачка власт не мари за њега. И обичан свет га заборавља. Да ли је овај датум незаслужено запуштен или је трајно потрошен? Пре одговора треба подсетити на његову изворну суштину.
Дуго је 5. октобар 2000. називан револуцијом и почетком аутентичне историје. Ни харизма убијеног премијера Ђинђића није одвајана од овог датума. Еуфорија је попустила већ са распадом петооктобарске коалиције, када је уз револуцију додаван атрибут издана. Организовани заборав датума почео је с победом напредњака. Од тада то није више нулти час од кога је почело ново доба у Србији, како се некада еуфорично говорило. Још мање је револуција. Данас се код процене ових бурних дешавања више ни не користи израз револуција, иако ретко ко спори прекретничку улогу овога чина у историји Србије. О чему се онда ради? У строгом смислу појма, а да исти не остане празна професорска формула, може се рећи да овај догађај одиста и није био револуција, јер је развој након овог датума обележен повратком старим вредностима (капитализму и религији). Револуција је само она друштвена промена која уводи нове кључне вредности. Такође је, али на други начин, након 5. октобра дошло до новог таласа оприрођавања национализма (легализација четничког антифашизма, рехабилитација монархизма и квислинштва у службеној култури сећања). Могло би се рећи да су већ то довољни разлози да се говори о рестауративној суштини 5. октобра јер у Милошевићевом режиму поменутих рестауративних заокрета није било. Није Слоба марио за краљеве, попове, нити за Дражу и Недића.
Међутим, ствари постају сложеније ако се има на уму једна друга, донекле формална, Марксова одредба револуције. Маркс каже да је свака револуција насилна надокнада заосталог развоја. Дакле, 2000. године, када се већина нових држава у региону већ била окренула ка хегемоној европској неолибералној алтернативи и глобализацији, режим Слободана Милошевића се управо томе опирао. Зато је Србија под њим била острво заробљено визним режимом, привредним санкцијама и ниским животним стандардом грађана (ратови, редови за храну, бензин и сл.). Ово стање („поносног пркошења” окружењу) било је економски катастрофално и свакако је заслуживало да се укине. С падом СПС режима, многе његове присталице нису имале шта да изгубе осим поноса. Контрафактуално гледано, вероватно се уклањање овог режима могло обавити само на насилан начин. Можда би се зато и карактер 5. октобра могао означити као нужна рестаурација и као мање зло. Генерацијски гледано, овај догађај је и рођен у сукобу између поносног пркоса старијих, с једне стране, и огромних резерви нада младих, с друге. Изневерених нада, наравно.
Сећање на 5. октобар није статично. Мењаће се у зависности од потреба владајућих снага у будућности. Вероватно не много. Стигао га је заборав. Отпорашки речено: „Готов је.” Последњих година овај догађај је уоквирен масовним разочарањем у пустош неолибералних мера које се спроводе уз садејство катастрофа и шокова.Нове шок терапиједезоријентишу, дижу маглу и уништавају солидарност.Канадска новинарка Наоми Клајн опомиње да увек након катастрофа страда социјална држава. Након политичких или природних шокова користи се пометеност становништва да би се спровеле непопуларне реформе. Није ли шокантни 5. октобар и нас увео у капитализам нових катастрофа, упркос томе што је тога дана срушен један штетни режим?
Социолог, професор Филозофског факултета у Београду
Тодор Куљић објављено: 15.10.2015. у Политици  

_____________________

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Empty Straw | 15/10/2015 08:43
Nisam bas siguran da se Milosevic "opirao neoliberalnoj alternativi". Naprotiv, za njegovog vakta desila se prvobitna akumulacija kapitala, pracena uobicajenim tektonskim promenama, preraspodelama, likvidacijam i sl. Nemojmo se zavaravati SPS-ovom i JUL-ovom konzervativnom retorikom, iza kulisa su nastajalli ozbiljni kapitali poput Miskovicevog, Bekovog i ostalih.
Milos S | 15/10/2015 09:11
Legalizacija cetnickog antifasizma je u velikoj meri pocela vec pocetkom 90-ih, odnosno rusenjem komunistickog jednopartijskog poretka. Kakav god da je bio Milosevic, nivo ljudskih prava i gradjanskih sloboda za vreme njegove vladavine je bio kudikamo veci nego za vreme diktature Josipa Broza (1944-80). Vladajuca paradigma na kojoj je diktatura bila zasnovana (narodnooslobodilacki rat i revolucija) je vec krajem 80-ih bila potrosena i samo najtvrdokorniji komunisti rasporedjeni u JNA, policiji i SUBNOR-u su u istu verovali. Iako je suludo ocekivati da savremeni covek veruje u pervertiranu sliku stvarnosti koju su stvorili polupismeni srpski komunisti, ta slika jos uvek nije demontirana.
џангризалосаурус старији | 15/10/2015 09:16
Заслужено је заборављен јер није донео нове вредности. Није никаква прекретница јер се конкретно ништа није променило на боље. Безвизни режим и остало је обична шарена лажа, без производње и повећања запослености "џаба смо кречили".
Marko Đokić | 15/10/2015 09:56
Bledi sećanje na 5. oktobar, ali ne zato što se tog dana ništa nije promenilo, nego zato što bledi sećanje na devedesete koje je 5. oktobar poslao u istoriju. Mnogi su pomislili da će sve preko noći da se promeni na bolje, ali to tako ne ide. Oporavak je dug i traje decenijama. Nekoliko dana posle 5. oktobra čitam ja dnevne novine i pročitam interviju sa nekim ekonomistom koji reče da će nam trebati tri decenije da se vratimo na društveni proizvod iz 1990. godine. Pomislih: "šta ovaj govori, nema on pojma, mi ćemo za par godina da nadoknadimo propušteno". Kao što rekoh, vreme pokaza da to tako ne ide, jer kuća se može zapaliti za noć, a ponovna izgradnja traje decenijama. To što mi nećemo doživeti boljitak, to je naš problem.
b. kramer | 15/10/2015 10:45
Može vam zvučati šokantno, ali Zoran Djindjić je 'srušio' mit o 5. oktobru. Umesto da gradi institucije i zakone, on je vladao uredbama, arbitrarno, po ćefu. Umesto da uvodi demokratiju on je iz Skupštine izbacio celu protivničku stranku - glasanjem (uz malu pomoć Baneta Ivkovića). Umesto da se oslanja na stručnjake, pomilovao je tajkune i poslao emisare u Šilerovu. Ne znam po čijem nalogu, tek to su proglasili 'vizijom'!?!
Др Милош Д. Јовановић | 15/10/2015 13:44
Зоран Ђинђић је отео 5 октобар и уништио га. Он никада, својим плитким хиперболама није уживао поверење народа и никада не би ни победио Милошевића. Зато му је и било потребно да сруши 5 октобар, доведе, гуланфере, "експерте", зеленаше, склопи пакт са мафијом и ђаволом и изиграва премијера. Олош који је окупио, њега је и уништио. Нико се више не сећа ни Ђинђића ни 5 октобра. Броз и Милошевић ипак опстају. Упитајте се зашто.
Dva u Jednom | 15/10/2015 16:12
@Marko Đokić. Ili svesno obmanjujete ili samo niste u stanju da sagledate činjenice. Apsolutno niste u pravu kada zaključujete: da bledi "sećanje na 5. oktobar". Taj datum nikada neće izbledeti, ne zbog toga što je "bacio u zaborav devedesete", niti u smislu zaborava, jer je ostavio teške posledice na razvoj srpskog društva, koje istorija nikada neće moći da ignoriše. Za vas, "petooktobarce", poštapalica "preko noći" i u narednih sto godina bila bi opravdanje što se narod nalazi u jadu i bedi, nezaposlen i u polurobskom položaju. Ko i kako da zaboravi spaljenu Skupštinu, mafijaše koji hapse šefa države, isporuku 2 šefa država, vojno-politički vrh tuđinu na milost!? Vaš "neki ekonomista", ili je kupio diplomu, ili bio "otporaš" ili "dva u jednom", kada je zaključio da treba 30 gogina da bi se dostigao razvoj iz 90-te! "Komunjare" su za 30 godina, izgradile zaostalu Jugoslaviju, i Srbiju od volova i drvenog rala, u srednje razvijene zemlje, a ne na nivo iz 40.godine.
Beda Filozofije | 15/10/2015 16:19
Dali je moguće da sociolozi i Sociologija na Filozofskom fakultetu nemaju naziv za korenitu društvenu promenu koja je, krajnjem ishodu i ukupnom učinkum unazadila društvo i uvela u bedu i beznađe najveći deo stanovništva. Dali je to "beda filozofije" ponovo na delu!?
Bulevar Zorana Djindjica | 16/10/2015 01:21
Rec je o ofarbanoj revoluciji u reziji Cije. Kakvo je onda dobro ona mogla da donese.? Kod nas su napravioi prvi eksperiment a posle su slali po belom svetu nase, od njih obucene, placenike da obaraju vlade i unose smutnju i haos.
Џејми Шеј | 16/10/2015 03:40
Заслужени заборав? 

Bolje bi bilo STID. Ljudi se stide kada su prevareni, a lupali su u serpe i lonce za dzabe, nadajuci se u bolje a dobili su nista ili jos gore izgubili i ono sto su imali.
Vladimir Mladenović | 16/10/2015 06:02
Ono što začuđuje je da jedan socilog, naučnik, može da ima dilemu da li je 5. oktobar bio revolucija. Njegov stav da revolucija mora da donese nešto novo i progresivno a da je 5. oktobar doneo kapitalizam i religiju kao, navodno, retrogradne procese, je prosto zapanjujući. 

Prvo, revolucija se događa u odnosu na postojeće stanje, a čini mi se da nijedan ozbiljan sociolog ne bi mogao da okarakteriše Miloševićev režim nikako drugačije nego kao diktatorski. Dakle od diktature je bolji svaki kapitalizam i verovanje u Boga. 

Drugo, kada opisuje kapitalizam kao retrogradan, profesor Kuljić zaboravlja da je to još uvek sistem koji u svetu donosi najveći napredak na svim poljima, posebno u nauci. 

Treće, i taj kapitalizam se razvija i nije isti kao onaj s početka, nastao otkrivanjem parne mašine. 

Četvrto, profesor Kuljić je sigurno čovek koji je lično proživeo devedesete u Srbiji. Nečasno je porediti devedesete sa bilo čim nakon tog perioda. Ili profesor Kuljić pati od amnezije?
Velika Britanija SAD | 16/10/2015 07:47
Jedina tacka 5. oktobra iz koje je moguce crpeti pozitivne tekovine je Zoran Djindjic. Ubili su ga oni koji su to prepoznali.

     

Нема коментара: